Poučna priča o ocu i sinu
Sin: Babo, mogu li da te pitam nešto?
Otac: Naravno. Šta je bilo?
Sin: Babo, koliko zarađuješ na sat?
Otac: To se tebe ne tiče. Zašto pitaš?
Sin: Samo hoću da znam. Molim te reci mi koliko zarađuješ na sat?
Otac: Ako baš moraš da znaš, 3 KM
Sin: Aha…
Sin: Babo možeš li da mi pozajmiš 2 KM?
Otac je pobjesnio.
Otac: Ako je jedini razlog zašto mi tražiš novac to što bi htio da kupiš neku glupu igračku ili uradiš neku drugu koještariju, momentalno da si se spakovao u krevet! Ubijam se od rada da bih zaradio za sve nas, a ti samo misliš o sebi i svojim prohtjevima!
Dječak je tužan otišao u sobu i zatvorio vrata. Otac je sjeo i bivao sve bjesniji zbog pitanja koje mu je dječak postavio. Kako se usuđuje da pita takve stvari? Nakon sahat vremena, otac se smirio i razmislio malo o svemu: “Možda mu je nešto zaista bilo potrebno, pa mi je zato tražio 2 KM? Uostalom, rijetko kada mi traži novac.” Otac je zatim otišao u sinovu sobu.
Otac: Spavaš li, sine?
Sin: Ne babo, budan sam.
Otac: Razmišljam nešto…možda sam bio previše grub prema tebi. Danas mi je bilo naporno na poslu pa sam se istresao na tebi. Evo ti onih 2 KM koje si mi tražio.
Dječak se nasmijao i razdragano rekao: “Hvala ti babo!” Zatim je uzeo siću koju je imao pod jastukom. Otac je primijetio da on već ima nešto novca, pa je opet krenuo da se ljuti. Dječak je polahko prebrojao novac, i zatim pogledao oca:
Otac: Šta će ti još para, ako već imaš toliko koliko si tražio?
Sin: Nisam imao dovoljno, ali sad imam…Babo, imam sad 3 KM ! Mogu li da kupim 1 sahat tvog vremena? Molim te dođi sutra ranije s posla, da bismo svi večerali zajedno!
Nakon sto mu je sin to rekao, otac se osjećao slomljenim i jako tuznim. Zagrlio je svog sina i molio ga da mu oprosti. Stoga, dobro razmislimo svi mi koji imamo tezak dan na poslu. Ne smijemo da dozvolimo da vrijeme prođe, a da ga ne provedemo sa ljudima koji su nam zaista važni u životu i koje volimo. Sljedeći put se prisjetite da provedete 3 KM svog vremena sa osobama koje volite! Jednog dana kada umremo, firma za koju radimo će nas zamjeniti u roku od par dana, ali porodica i prijatelji koji ostanu osjećat će gubitak do kraja života. Zato dobro razmislimo prije nego nesto loše kazemo najmilijima…
