Poučna priča: Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

On je bio frajer jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bješe nježna i osjetljiva. Vjenčali su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala djecu. Djeca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem..
Uobičajna priča.
Kad su sva djeca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili doktori i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slijegali ramenima i mrmljali: Hm, hm..
Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo:
– Ja bih rekao da vaša supruga jednostavno više nema volje za život.
Čovjek nije ništa odgovrio. Sjeo je uz krevet i uzeo ženu za ruku. Njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
– Ti nećeš umrijeti!
– Zašto? – upita ona jedva čujnim glasom.
– Jer ti nije vrijeme! Zato jer volim tvoju prisutnost, tvoj hod, tvoj glas. Samo uz tebe sam potpun!
– A zašto mi to ranije nisi rekao?
Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: ‘Moja majka/moj sin/moja žena to već ionako zna’. Možda i zna, ali nikad se nitko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja! Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: ‘Ja sam, želim ti reći da te volim’.

Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.